Срби у Хургади у доба короне

У земљи у којој су градови стари хиљадама година Хургада – мало рибарско село, тек 70-тих година прошлог века добија на туристичком значају. Тада холандски и италијански сурфери и рониоци откривају његове прелепе плаже и дивно, коралима и рибама, пребогато море. Ако се не бојите авиона, и проблем вам је корона можете побећи у Африку, али не да садите паприку. Хургада, сада светско летовалиште, где у новембру слећу, изгледа, само Срби. Египћани питају „Да ли сте чули за корону“.

Туристички радници које је повела агенција Wayout смештени су у један од хотела из ланца Sunrise. Сунце, мир, тишина, топло море, беспрекорна хигијена и одлична храна. Овај хотел у пуној сезони може да прими 1000 гостију. Сада у ресторанима на вечери а по избору кинески, италијански, мексички, афркички.

Из Чачка Српски народни календар, Dessert колачи и Chipsway чачански чипс.

Сусрет са Саром Поповић, пореклом из Јежевице, која је живела у Немачкој.

У разговору са главним менаџером сам предочио да Сара зна и српски и да може да на лицу места буде од велике помоћи српским туристима тако да Сара изгледа може очекивати боље радно место него дечије васпитачице у хотелском вртићу.

У Хургади живи негде око 30- етак српкиња које су стигле из љубавних разлога. Удале се, промениле веру и родиле децу. Понекад се и сретну.

Српски народни календар пожелела је да има и Мирела из Србије, мајка троје деце. Обећао сам да ћу јој послати и све претходне календаре. Радовала се.

За малобројне госте се ипак одржавају концертне и забавне приредбе.  На једној, наравно уз помоћ Лепе Брене, играо је и писац овог текста.

И после 8 сунчаних дана –  маска и авион у хладну, короном оковану, Србију.

Ипак лепо је вратити се кући у Чачак.