Пролеће у „Пролећу“

Скоро сваког дана, око два поподне, седим у башти чачанског „Пролећа“. Седим сам, јер понекад не знам шта ћу, ни са самим собом. Обично пијем кафу, и гледам. Неко једе, неко пије а углавном сви телефонирају.

Дође ми некад да извадим своја два мобилна телефона па да часком са једног зовем онај други да, као бајаги, звони. Улицом иду неки као да  диктирају, говоре, као да су на кратко изашли са лондонске берзе. 

Размишљам колико је само разговора обављено одавде са трга. Питам се: „А шта би било да није телефона?“.

Иза мене већ десетак минута чујем жучни разговор. Ослушкујем, а уствари прислушкујем. Чини ми се да ме интересује. Али они причају на шпанском, а ја сам скроз окренут леђима. Окрећем се и видим човека нешто млађег од мене,  жену са маском на лицу, девојчицу са смеђом косом од петнаестак година. Момак са подужом косом има седамнаестак година.

Устајем и желим им добродошлицу у Чачак. Питам одкуда су баш овде, кажу дошли да виде Чачак. Питам их да ли могу да одем преко пута у туристичко-информативни центар да им донесем неке проспекте Чачка. Нису имали шта друго, човек се насмеја и каже: може. Остављам своје ствари на столу и  торбу на столици. Прелазим  улицу и узимам проспекте, неке каталоге и неколико разгледница. Стављам у небо плаву велику кесу туристичке организације.

Прилазим им и свима дајем по једну, различиту, разгледницу. Када су видели разгледницу са меандрима, рекли су радосно“па ми смо ово данас  видели„.

Замолио сам их да испишу и пошаљу. Разгледнице одавно више нико нити пише, нити шаље. Сигуран сам да би се многи радовали када би их добили. Из своје торбе извадио сам и Српски народни календар и поклонио им.

Са децом сам се нашалио и рекао да следећи пут када дођу наћићу им њихово друштво. Захвалили су се и касније отишли. Сетио сам се  Мадрида, Барцелоне и још мало сунчао на прoлећном  сунцу у  „Пролећу“.

Мене нико на она два телефона није звао, а нисам ни ја никога. Још сам мало поседео у Пролећу јер је пролеће, окретао и врпољио на сунцу и отишао кући. Дошао сам у агенцију и не знам, можда случајно а можда намерно, укуцао шпанска амбасада у Београду. Изашли су подаци, а и слика амбасадора Раула Бартолпмеа Молина, који је данас са супругом и децом био у приватној посети Чачку.

Отишао је у Београд са проспектима мог Чачка али и са Српским народним календаром.

 Насмејао сам се, сам себи.