Guča ovih saborskih dana čeka goste.Šatre postavljene a orkestri se šetaju. Muzičari imaju sada i svoj smeštaj, a ne kao nekada kada su spavali po školskim učionicama. Ugostitelji još nervozni jer su očekivali veću posetu i prepodne.
Srećem i prepoznajem novinarske ekipe. Nadam se d a šalju sunčane i nasmejane vesti….
Sreo sam i meni drage poznanike u vezenim košuljama. Poželeo sam im zdrav Sabor i da mi odgovore na fakturu.
U Bjelici se kupaju pocrneli momci, a videh i pokriven bazen.
Odlična postavka izložbe u Muzeju trube i nekoliko dobrih kataloga Ćilim put niti i Jurešov 60 godina Sabora trubača u Guči, obavezuju da saborovanja treba da traju čitave godine.
Bar svakog vikenda da se orkestri obavežu da dodju i da zabavljaju goste, a da im smeštaj i prevoz bude plaćen, a zaradiće onoliko koliko dobro budu trubili…dobra je ideja dragačevskog turističkog radnika Đola.
U preuredjenom hotelu Zlatna truba, a sada Norvik, Dejan Petrović me zamolio da se slikamo.
Ogladneo sam i predložio konobaru da se dogovori sa kuvaricom da mi donese od svega po malo. Sve da probam. I tako bi.
Trube su trubile, a ja sam se setio svih davnih godina Guče. Ovog sabora prvi put nisam se sreo sa Nikom Stojićem.
Prijatelji Kalendara su bili i Predrag Raović i Adam Tadić. Sprema se novi kalendar srpski, čačanski, dragačevski…
Kasno popodne krenuo sam ka Čačku i prvi put sam se radovao koloni automobila koja je prelazila Jelicu na putu za Guču.