Nekada se vikalo Trst je naš, a danas ni Pula, ni Rovinj, ni Poreč, ni Portorož nisu naši. Eto razloga da vidim kako su naši nekadašnji sunarodnici, kako žive bez nas. 

Oni su se sada rasporedili u dve države i nisu baš u ljubavi. I Slovenija i Hrvatska su članice Evropske unije. Svađaju se oko malo mora, kao Srbi oko njive. Sunce i toplo more su mi ipak ovih septembarskih dana bili najlepša dobrodošlica u Istri.

Radost ovog putovanja je i dobra organizacija programa ali i velemajstorsko vodjenje Marijane, mlade turističke radnice. Grupu sa 52,  slučajno spojena putnika, odlično vodi, kao kajakaš na brzim vodama. A putnici – čudo….hiljadu zahteva, primedbi, zaboravljenih dokumenata… uboda ježeva …

Oni mi nisu u ovog puta u opisu posla i samo ih posmatram i ne slušam ih kad se svadjaju.

Doručak je od sedam, ali ja dodjem  ranije, sednem do mora i čekam…radujem se svemu , čaj sam popio u sobi i sada idem u smotru postavljenih tanjira. Što sam stariji – oči su mi sve gladnije. Sve bih da probam, što i radim. Videh jednu gospodju, jede one pahuljice u mleku kao da odbija ovoliku lepotu, a samo je neku godinu starija od mene. Video  sam je posle u kupacem jednodelnom kostimu, samo donji deo. 

Opatija, biser Jadrana… Početak turizma se vezuje za vilu koju su sagradili otac i sin,  plemići iz Rijeke. Sada je tu muzej turizma i održavaju se izložbe i koncerti. Opatija je bila mesto gde su pripadnici kraljevske porodice provodili odmor, ali se pamti da je ovde i Isidora Dankan dovodila svoje ljubavnike….

Devojka sa pticom na svim suvenirima grada…. Spomenik Krleži, a imena hvatskih  umetnika na pločniku.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *