Piše: Slobodan Čvorović
Piše se o nedeljnom ručku ali ne i o nedeljnom doručku.
Svake nedelje kad sam u Čačku pređem Moravu i tamo na Ljubić keju kupim Politiku, a u radnji Dragačevca iz Tijanja mrvljeni sir. Pre nekoliko nedelja baš ogladneo svratio sam u prodavnicu pored da uzmem pecivo.
Dve prodavačice prave salatu seckaju luk, krastavce i trbušanski paradajz. Razmisljam kako bi bilo da mi raspore pogaču pa da stave ovog dragačevskog sira i nekoliko kašika sa dosta zejtina paradajz salate.
Ja rekoh one učiniše.
Jutros opet ja kupio sir i opet bih lepinju. Sada u radnji neke mušterije, čekam da odu pa da je pitam. Vidim nova visoka prodavačica, mlada. Pitam je. Kaže: Mogu, izaberite paradajz … mušterije ulaze … ona naplaćuje ali se vraća lepinjama. Pere paradajz, seče ga na tanke kolutove i stavlja preko sira i tako tri puta. Kažem joj da pozdravi majku koja je tako naučila.
Mušterije ulaze, a ona ih služi ali i meni pakuje lepinje. Rekla mi je da je završila Ekonomsku šklou i da se razume u kompjutere …. Anka se zove.
Na izlasku sam joj rekao: Blago svekrvi u čiju kuću ti udješ.
Napolju je Sunce već grejalo bedem i Moravu.