Žuljanje maske za kiseonik mi je prekinulo san. Budim se i shvatam gde sam. Mrak je. Kroz dva prozora vidim kako se zima oproštajno grli sa martom. Hladnoću osećam i ja u sobi sa četiri kreveta i infuzijom. Češem se po glavi. Tražim neku stanicu što emituje one moje pesme pa pevam tiho. Moj saborac sa maskom spava već noćima sa temperaturom od 39 stepeni. Kašlje, pa onda opsuje i nastavi da spava.
Tereza i Zdravko mi se sudaraju u glavi. Uzimam zalogaj banane. Zatim, nameštam masku, spuštam glavu na bolnički jastuk i žmurim.
U mislima oblačim one teget kratke pantalone što sam davno kupio i obuvam crne sandale što ne žuljaju.
Neću nositi naočare…idem samo do Morave!
Autor: Slobodan Čvorović, privremeni gost Infektivnog odeljenja čačanske Opšte bolnice