Budan sam. Iznad toplog radijatora je otvoren prozor. Noć se nadvlači sa jutrom. Prošlo je četiri. Ulazi sestra Biljana i pita što sam budan.

– Pričao sam sa Terezom.

– Kojom? 

– Terezom iz Konavala – rekoh.

Dodaje mi toplomer, merim 35,6.

– Sad spavaj! – kaže sestra Biljana. Gasi svetlo i odlazi.

Juče su mi uzeli bris iz nosa i grla. Šalju ga za Kraljevo. Ako bude  negativan i kad ga ponove, otpištaju me  kući. Onda ću da pozovem Lepu iz Miločaja  da podelimo po tablić. Ima onda da se popenjemo na bolničke stepenice i otpevamo Od bolnice dva putića vode na dve strane.

Ona starim putem za Kraljevo. Ja u Čačak. Ja ću onim pored kafane Car Lazar, pa malo da usporim pored Proleća, Doma kulture i kafane Takovo. Pored crkve i Gimnazije pa do Moravica kafane. Dva kruga oko kružnog toka pa u Ljubićsku i onda desno kod table. Slećem u moje gnezdo. Penjem se uz stepenice i kao Pavaroti bez orkestra pevam.

Al je lep ovaj svet ovde Čačak kao cvet……

Autor: Slobodan Čvorović, privremeni gost (još dan-dva, možda tri) Infektivnog odeljenja čačanske Opšte bolnice

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *