Prvog septembra 1961. godine, pošao sam u prvi razred osnovne škole. U kratkim pantalonama i plavoj košulji, ušao sam u dvorište znanja, a onda sam ostavio majku, ušao u učionicu i seo u klupu u redu do prozora. Pamtim osmeh učiteljice Drage Radosavljević.

Posle nekoliko godina, iz ulice Kneza MIloša preselio sam se u drugi deo grada, pa i drugu školu kod nove učiteljice – Milene Petrović.

Do petog razreda bio sam odličan đak, a u šestom – četiri dvojke na polugodištu… Preživeo sam nekako.

Uspomena na učiteljicu Milenu Petrović

Gimnazija. Išao sam u školu sa tašnom ali bez knjiga i svezaka. Pre časa sam Svetlanu i Miroslavu pitao šta smo učili na prethodnom, one bi mi ukratko ponovile to gradivo, a onda sam ja na času, dizao ruku da odgovaram – na njihovo čuđenje. Vesna i Danica su sedele iza mene i kad je trebalo šaputale su. Imao sam četvorku iz vladanja ali nisam ponavljao ni jedan razred.

Leto između gimnazije i fakulteta, proveo sam u Rimu – sam, radeći u jednom hotelu sa prenoćištem  u nekom magacinu.

Ekonomski, pravi, državni fakultet sam završio, ali ne u roku.

Raspravljao sam se sa profesorima jer sam učio sadržaj knjige i samo one delove koji su me interesovali, a kada bi me oni ispitivali, odgovarao sam dobro samo o sadrzaju i nekim delovima koje sam znao. Iako su me vraćali na postavljeno pitanje sa ispitne ceduljice, ipak sam polagao ispite.

Došlo je vreme za vojsku, najkraći vojni rok sam služio, a dobio i medalju.

Očevi prijatelji su zaslužni što sam se zaposlio na očevo radno mesto, jer je on već bio jako bolestan.

Radio sam posao koji sam voleo, ali i putovao.

Ćerka Bojana je pošla u prvi razred jednog septembra, a posle četiri godine i sin Radomir.

Moja majka je uvek govorila da sam bio divno dete – dok nisam porastao.

Moja deca su rasla, učila škole i završila ih. Bio sam strog, zahtevan i nepopustljiv otac. Spremao sam ih za život.

Dimitrije sa mamom i tatom ispred škole u kojoj će ove godine biti đak prvak

 I ovog prvog septembra moj unuk Dimitrije ide u prvi razred. ali ne u Čačku. Prosuću bokal vode za njegov polazak. Tako su i meni i mojoj deci- prosipali vodu da sve teče kao reka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *