Синоћ сам се касно уморан са пута вратио у хладну кућу.Укључио грејање скинуо јакну и ципеле и прилегао на кауч. Онако у све оделу пробудио се око пола пет. Схватим да ни ово јутро баш нигде не журим, наставим да спавам…Одморан и лепо изгужван се умивам и силазим у моју летњу отворену кухињу. Укључујем велику али спору ринглу. У исто време кувам чај, кафу и јаја. Забављам се тразећи шоље … Плава из Грчке за јутрошњи чај од шумских плодова …. и неки ситни лекови које пијем а ни сам не знам зашто.Размишљам колико ли кошта квадрат ове моје отворене кујне мерене не у еурима него у радостима.

Закувавам Ц кафу и бирам кесицу шећера понету из неког  хотела да  ме и овде  под  мојим тремом сећа. И сада слободно остављам на сред рингле црвену шерпицу  са јајима од кокошке која је трчала по Пријевору.Двориште би требало да се коси али га нека … велико и има посла али нека … Е шта би неко да има  овако непокошено двориште. Руже кресане, а ја већ гладан.Синоћ сам враћајући се кући у Мрчајевцима добио лепињу са кајмаком и пршутом и сада јој се радујем.Боже, имали  те где да видиш како уживам….Слободан Чворовић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *