Piše: Slobodan Čvorović
Pomoćnik gradonačelnika Čačka Vladan Milić sazvao je konferenciju za štampu 30. decembra 2019. godine, kojoj su se odazvala tri novinara i dva kamermana. Među njima i moja malenkost.
Petnaestak minuta se čekalo da još neko dodje, a onda su Vladan Milić i Dušan Radojević, član Gradskog veća, iščitali hvalospeve. Govorili su tako kao da su oni lično učestvovali u svim događanjima…doduše često su se samo slikali na njima. Radojević je čitao o toliko uspešnoj godini Gradskog pozorišta, da sam mislio da se radi o programu Milanske skale, Sidnejske opere ili Ateljea 212.
Kada su iščitali, pitao sam ih kako je moguće da prvi put u sali Gradskog veća nisu posluženi voda i kafa.
Na pitanje da li njih dvojica znaju da je štampan i 26. primerak Srpskog narodnog kalendara i da je sve učinjeno da se ne odobre sredstva po konkursu Grada Čačka za kalendar, nije bilo odgovora.
Tražio sam da Milić prizna da mi je u njegovoj kancelariji rekao kako će on da vidi kako ja mogu da predsedavam u dva udruženja…Udruženje potomaka ratnika i Udruženje Moje gnezdo. I naravno politička ulizica se čudila i rekla da to nije tačno…
Pitao sam i zašto Udruženje „Moje gnezdo“ nije dobilo bar minimum sredstva na ponovljenom konkursu. Naveo sam da mi je predsednik konkursne komisije Radojica Grujović, svaki put davao druge odgovore u vezi završetka konkursa.
Znao sam da će biti sve odbijeno, a to sam lično rekao i Gradonačelniku.
Sedamnaest puta sam tražio Dejana Vasovića koji je uvek u radno vreme bio negde u gradu. Zbog toga što stalno nalaze primedbe, sa poslednjom konkursnom prijavom sam išao kod Vasovića, koji je kao pravnik zadužen za prijem dokumentacije, da eventualno ispravim ako šta treba pre predaje konkursne dokumentacije.
On mi je zaokružio za koju se oblast konkuriše i to je bilo sve. Udruženje „Moje gnezdo“ i ove godine je tražilo podršku i da delimično grad učestvuje u programu „Neke ptice nikada ne polete“ koji je namenjen deci iz ustanove „Zračak“.
Predsednik komisije Radoica Grujović mi je doneo rešenje da je projekat opet odbijen, jer u Statutu Udruženja nije pisalo – Briga o deci sa posebnim potrebama.
Još jednom se potvrdilo da je to sve prljavo maslo Vasovića. Sada je samo našao razlog, a za projekte za tu decu sam već dobijao sredstva, da li treba da ih vratim?
Gradonačelniku Todoroviću sam nedelju dana pre konferencije, a posle završenog konkursa, rekao o šikaniranju i o tome da sam zabranjen na TV Galaksiji, TV Lavu i Glasu Zapadne Srbije i da ću od Vučića tražiti politički azil.
Gradonačelnik je obećao da će Grad Čačak podržati Kalendar i Udruženja.
Milića, koji je po zanimanju veterinar, a nalazi se na funkciji pomoćnika gradonačelnika zaduženog za društvena pitanja, pogodile su moje primedbe pa je rekao da je konferencija završena, a onda sa 15 metara udaljenosti dojurio do mene i skočio mi na ledja preteći: „Ako mi se još jednom ovako obratiš“ …. i počeo da me davi..
Rekao sam mu da ću odmah otići u policiju da ga prijavim i da je sve snimano na mobilnom telefonu.
Nemoćni i uplašeni državni službenik tako je napadom na novinara završio konferenciju za štampu…kao da je sala Gradskog veća u kojoj je održana konferencija za medije, štala za koju se školovao.
Na kraju, ipak, praštam im – Božić mi je.
Ozonpress: https://www.ozonpress.net/blog/veterinar-napao-cvorka/