Čekam petak. Naviću sat da me probudi u tri ujutru. Nameravam da se natenane spremim, i da tačno u četiri krenem pred prodavnice.
Ranije sam pitao Žika frizera da mi namesti frizuru kao što je ima Donald Tramp, ali on reče da bi sa mojim tipom vlasi to bilo teško izvodljivo, možda će moći onu kao Mitar Mirić.
Odelo sa Sarine svadbe
Obućiću košulju boje bolničke pidžame, sa kratkim ili dugačkim rukavima, videću koja je popeglana; i ono odelo koje sam nosio kod Sare na svadbi. Ako bude malo hladnjikavo, preko ću teget mantil od balon svile.
Poneću i torbu za plažu što su nam dali u hotelu u Turskoj. Napuniću torbu zgužvanim novinama i još ću preko da stavim praznu flašu jogurta i možda prazan tetrapak od litar čokoladnog mleka. Pa neću ja da idem pred prodavnice i da stojim u redu.
Ja idem na bedem i na Moravu. I ako me nahvataju oni komunalni policajci, treba da misle da se vraćam iz kupovine.A njih znam.. idu leti pored Morave po dvoje, drže telefone kao kornete sladoleda i smeju se u pauzama kucanja poruka. Prolaze pored dece sto guzicama sede na onim stolovima ispod brane, prolaze pored neispražnjenih kontejnera, pored automobila parkiranih tamo pored ozidanih roštilja. Tipkajući poruke odlaze niz Moravu. Padalo mi na pamet ranije da ih pratim, pa da posle odem u inspekciju i da vidim šta su napisali da su danas radili.
Ako me budu presreli i nešto pitali, najradije ću hteti da ih mlatnem sa torbom punom zgužvanih novina. Ali, neću. Na Ozonu bi usledio bombastičan naslov: “Penzioner S.Č. (66) u jeku nervnog rastrojstva napao službena lica”.Možda ću da odem do neke prodavnice da iz daljine vidim ove razmaknute čekače što stoje da kupe sok na mućenje ili farbu za jaja.Ja ni u apoteci ne stojim u redu.Ako bi im prišao znam da bi me pitali kako sam, rekli da im je drago što sam izašao iz bolnice, interesovali se kada će opet raditi agencija.Ja sam otvorio agenciju, da ja putujem a ko još hoće – neka svrati.
Čvorak, na jednom od brojnih putovanja
Stojan sa Ozona kaže da me je on učinio poznatim.Tek sad? E, moj Stojane, koliko sam ja puta bio tema broj 1 ove male palanke.
Ipak. Ovo je moj grad, najviše volim kada sam daleko od njega.
Autor: Slobodan Čvorović