Sedim u nepokošenom dvorištu. Majstora Miloša čekam već tri dana da završi popravku ograde i da pokosi travu. Zovem ga, ali se ne javlja. Jutros, kada sam ga konačno dobio na telefon, kaže da je bio u zatvoru … prvo ga uhvatila policija dok je bacao smeće u kontejner preko puta kuće. Onda, u policijskoj stanici mu ispisali nalog da plati 50 hiljada dinara, ali su mu našli da ima kaznu od 3 hiljade dinara zbog nenošenja lične karte od, pa je ležao u zatvoru tri dana. Sad se hvali da je zatvorska hrana super …. odležaće za ovu kaznu od 50.000 zimus kada bude bez posla.Na jednoj od kapija vidim, darovi stigli.Uzimam kesu i u ruci osećam nešto toplo – Mikina proja. I ako još nije vreme ručka, postavljam sto. Uzimam iz ormana onaj lep duboki tanjir sa naslagane gomile što ih samo za slavu koristimo. Platnenim stolnjakom prekrivam samo pola stola, ostavljajući činiju sa voćem na drugoj polovini.
Pravim gozbu samom sebi:Dve sarme sa pažnjom pretovaram u duboki beli tanjir sa srebrnim rubovima. Sarme su se malo razmakle i ja pogledah niz sto. Pomorandže stoje među jabukama. Ustajem, uzimam jednu pomorandžu i delim je na pola. Jednu polovinu sečem na kolutove, a drugu cedim po sarmama. Čude se i sarme, ali ih ukrašavam narandžstim kolutovima sa strane. Sa police dohvatih malo aleve paprike, i počnem da, tom crvenom bojom, povezujem belinu tanjira i boju pomoradže, da pravim balans. Smejem se i lomim još toplu proju.
Al se nekad na Sajmu dobro jelo …
Šta sam sve probao i jeo po svetu, pa šta fali ovoj kombinaciji: sarma sa pomorandžom.Probao sa žablje batake na dočeku Nove godine u Riju, jeo neke čudne supe u Kini, morske skoljke u Najrobiju, gledao kako ljudi jedu ušećerene skakavce u Kambodži….
Nisam ljubitelj mesa i mogu bez njega.U bolnici sve sam jeo. I ako čujem od nekog da je bolnička hrana loša, otišao bih da vidim šta taj ima u svom frižideru. Tamo serviraju dijetalne porcije, dovoljne da utole glad, ali da terapije bolje deluje. Slatko sam pojeo iz male činije sve što su nam donosili.Kad krenu da donose, ja obavezno pitam:– Šta to ima …..?
– Kajgana! – dobijem odgovor.
Na to, moram da uputim i ono moderno pitanje:
– Jel od domaćih jaja?– Jeeeste, sad od onih kokoški što protrčaše kroz bolničko dvorište – odbrusi sestrica, a ostali se smeju i čekaju.Tražio sam da sa kuvaricama budem prijatelj na Facebook-u.Autor: Slobodan Čvorović