Дан Армије

Служити војску значило је да можеш да се жениш. Касарне од Словеније до Македоније. И сви устају и сви у строју и сви једу исто и сви се радују одласку кући. Када дођу дани за растанак, тугују и обећавају да ће се поново срести и поново СМЕЈАТИ.

Кад дођу кући хвале се да су лако прошли војску, заборављају хладноћу, спавање у рововима, гађања, расправе понеку тучу. Сећају се писама која су се ујутру делила на збору. Пакети су се отварали и одмах, али баш одмах су поједене све ванилице, обланде, одмах исечена пршута  послата од куће.

Дан армије био је празник оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије  и установљен је наредбом Врховног команданта оружаних снага и министра народне одбране ФНРЈ маршала Јосипа Броза Тита од 20. октобра 1947. године. Обележавао се 22. децембра у знак успомене на дан када је 1941. године формирана Прва пролетерска ударна бригада, прва оперативна и регуларна јединица Народноослободилачке војске.

Тако је мени било у Зајечару,  а и у далеко ј касарни у Словенији. Kажу да је теже било у Билећи. Отишао сам у војску у октобру, а већ дошао кући у новембру да узмем телевизор за војску.

Некоме су писале девојке, мени је ћерка Бојана, од неколико месеци, дошла у посету. Сада Бојанини синови неће служити војску, све је наопако.

Oве слике су моје, да син Радомир види како су му оца поштовали и наградили.