Drugo uskršnje jutro, kišno. Delim radost sa mojim bolničkim saputnikom iz sobe broj 3. On danas ide kući. Sa Slavkom i Đokanovićem odveli su ga na Zvezdaru, a onda    na Sajam.Read More…

Danas je dan pobede. Zahvaljujući infuziji, lekovima, ali i svima, baš svima iz čačanske Bolnice – pobedio sam koronu. Pisao sam vama da bi me bitka manje bolela. I danas, dok lupateRead More…

Skoro će pet. Tamo u mojoj bolničkoj sobi, već su svima izmerili temperaturu. Ja se sada budim na lepšem mestu, ali mi krevet nije blizu prozora, kao što je bio u sobiRead More…

Sedim u dvoristu pametan i sit. Sit zato što sam pojeo tri parčeta prepečenog hleba sa kajmakom, i popio dve šolje čokoladnog mleka. A pametan: iz više razloga. Ove ptice, u krošnji Read More…

Čekam petak. Naviću sat da me probudi u tri ujutru. Nameravam da se natenane spremim, i da tačno u četiri krenem pred prodavnice. Ranije sam pitao Žika frizera da mi namesti frizuruRead More…

Svaki dan idem od kuće do agencije i natrag, sa presedanjem u dvorištu. Proleće je: svo cveće procvetalo, travu neću da kosim, neka je. Kapije su mi zaključane. U otpusnoj bolničkoj listiRead More…

Petak jutro. Moja generacija je jutros šetala gradom. Nekada se u četiri ujutru vraćalo kući, a sada, u to vreme, ide se u šetnju i kupovinu sve do sedam. Sačekao sam daRead More…

Budim se i vidim magnolije, vire mi u sobu. Cvetovi na golim granama, tek je počelo proleće. Nešto ih ipak ne vidim jasno. Stavljam naočare i shvatam da ih gledam kroz  prljave,Read More…

Dvorište moje. Sedam na klupu i pridižem noge. Radujem  se.Srčem vruć čaj i onda jednu po jednu kapsulu: magnall, bulardi, vitamnic promuljam kroz  usta, kao nekada riblji zejtin. One pilule za starije, za pritisak: tritace i concor, pijuRead More…

Nisam se kupao  sedamnaest bolničkih dana.  Samo sam se presvlačio u  čiste gaće, majcu i čarape. Sada, sa  sedam  kila manje od poslednjeg  tuširanja,  puštam toplu vodu iz ugrejanog bojlera. Prija mi, hoću Read More…